…zmaj…

jedna je svog cekala

kad ga je pustila

poput papirnog brodića

da plovi kroz uzburkano more

svaki val

kao da nju zapljuskuje

ali pomoci mu nije mogla

jer ga je pustila….nije ga docekala

druga je svog pratila

gurnuvsi ga da se u visine vine

poput celicnog aviona

bojala se za njega…te visine

sta ako za njega bude kobna

a kako bi mu mogla pomoci

mogla ga je samo pratiti

okom, dokle joj vid doseze

mislima, dokle ima pameti….

treca je sve to vidjela

te je svog koncem vezala

pa kad ga pusti da plovi

zatreperi li konopac

do sebe bi ga privukla

pa kad ga pusti u nebo plavo

zategne li se konopac

brzim rukama, namotavajuci ljubavno kluhko

vrati ga sebi…

da joj bude oslonac.